Петнаести септембар је важан дан у историји српског народа, дан када се сјећамо јуначког
пробоја Солунског фронта у Првом свјетском рату и зато је изабран за обиљежавање ових
важних тековина које су српском народу синоним слободе и независности.
„ Заставо моја, заставо тројна,
Свијено срце народа бојна,
О чему сниваш ? “
О српском јединству и слободи и о јуначкој прошлости српског народа – могао би да буде
одговор на ове стихове Лазе Костића.
У Дому омладине 17.септембра овај важан празник свечано су обиљежили ученици наше
школе предвођени наставницама српског језика и историје, Снежане Марчетић и Слађане
Поповић, заједно са Удружењем младих „ Бели анђео. “ Велики допринос успјешној
организацији ове свечаности дали су наставница информатике Јадранка Кос и
директорица Ивана Љубојевић.
Његујући културу сјећања и памћења, схватамо да данас, као и вијековима уназад,
национални идентитет је наш приоритет. Морамо да знамо ко смо, шта смо и коме
припадамо. То је оно што нас је сачувало кроз бројна искушења и страдања. Наши преци
су нам показали пут којим да идемо….Путем Светог Саве….Пут који нам треба и мора
бити водиља…Обавезали нас на беспоштедну борбу за боље сутра, на поштовање, љубав,
част, вјеру!
„ Сви моји Преци, које често сањам
Били су Срби, и ја им се клањам! “
Како даље каже наш Добрица Ерић, сачуваше ова брда и долине…Изабраше небеско
царство…Засјаше на овом нашем српском небу и учинише нас поноснима.
Захваљујући славним витезовима, данас смо слободни да прослављамо овај дан под
окриљем наше заставе која нас грли вијековима. Нека тако буде увијек и довијека!