Дана 17.10.2024. у нашој школи је одржана промоција монографије школе „Године као бисери“ која је објављена поводом обиљежавања 50 година постојања школе, а чији аутор је Раде Удовичић.
Хиљадама година стара је људска потреба да се остави писани траг о времену које протиче да би они који долазе наставили да корачају тим трагом даље у будућност, обогаћени сазнањима и искуством из прохујалих времена и догађајима који својом удаљеношћу и тајанственошћу привлаче људску знатижељу. Из такве потребе јавила се идеја да се претходним, садашњим и будућим генерацијама ученика и учитеља ОШ „Георги Стојков Раковски“, у писаном облику монографског карактера, остави трајан документ и неизбрисив траг, не само о дугогодишњем постојању и плодном раду ове огледне и угледне школе, већ да, у мјери у којој је то могуће, освијетли спону која је постојала између Школе и средине у којој је дјеловала и ширила писменост, з нање и културу. Првобитна замисао била је да се, поводом педесетогодишњице рада Школе, сачини и изда монографија само за период од када носи назив „Георги Стојков Раковски“ и од када је пресељена у новосаграђени објекат, а то је 1972. година.
Али, ова школа је „насљедник“ својих „школа претходница“, тако да није могуће писати о школи „Георги Стојков Раковски“ а да се не прикаже постојање и рад Основне школе „Младен Стојановић“, коју је школа „Георги Стојков Раковски“ непосредно наслиједила. Био је то само продужетак њеног рада под другим именом и у новој школској згради. Исто тако, не може се писати и о школи „Младен Стојановић“ ако се претходно нешто не каже о школама које је она наслиједила. Трагање о настанку прве школе претходнице одвело нас је у далеку прошлост, чак у 1925. годину, тј. ону годину која означава, условно речено, почетак рада будуће, односно садашње школе „Георги Стојков Раковски“. Идеју о изради Монографије није било нимало лако преточити у дјело. На путу до њеног остварења испријечиле су се многе тешкоће. У периоду од близу стотину година дешавале су се крупне политичке и идеолошке промјене, мијењале се државе и друштвени системи, а два рата, Други свјетски и Одбрамбено-отаџбински, су не само прекидала и успоравала развој писмености и школства, већ су узроковала нестанак већег дијела педагошке документације и евиденције. Архивска грађа до 1972. године, која је „преживјела“, није уређена по правилима сређивања и архивирања грађе. Оно што је аутору стварало посебну потешкоћу је сам почетак рада Прве народне основне школе која је била „Вјежбаоница“ Учитељске школе у Бањој Луци. У архиви није пронађен ниједан љетопис све до 1962. године, не зна се да ли су уопште и вођени или су нестајали у хаосу који је владао у вријеме Другог свјетског рата и касније у земљотресу 1969. године, када је зграда школе „Младен Стојановић“ оштећена у мјери да се у њој није могла изводити настава. Нестао је и један број разредница и матичних књига и ученика и радника, а није сачуван ни главни именик ученика из периода од 1925. године до Другог свјетског рата. Аутору је остало да се сналази „како зна и умије“ и да у њено писање уложи преко двије године напорног рада. У којој мјери је успио рећи ће стручна рецензија и читаоци. Очекујем да ће Монографија „Године као бисери“ постати и остати документ трајне вриједности и драгоцијено публицистичко дјело о школи „Георги Стојков Раковски“ и њеној огромној улози и значају у животу друштвене средине и сваког њеног ђака јер школа је оно што се вјечно памти и у срцу носи.
Раде Удовчић
